Суд у Стразбуру

 

ШТА ЈЕ ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА?

 
Европски суд за људска права је међународни суд са седиштем у Стразбуру. Број судија је једнак броју земаља чланица Савета Европе које су ратификовале Конвенцију о заштити људских права и основних слобода (у даљем тексту: Европска конвенција). Савет Европе тренутно чини четрдесет шест држава чланица. Судије Европског суда за људска права делују самостално и не представљају ниједну земљу. У раду са представкама, Суд сарађује са Секретаријатом који углавном чине правници из земаља чланица. Они су такође потпуно независни од својих земаља и не представљају подносиоце представки нити земље.

 

ШТА ЈЕ ЕВРОПСКА КОНВЕНЦИЈА О ЉУДСКИМ ПРАВИМА?

 
Европска конвенција о људским правима је међународни уговор који могу потписати само земље чланице Савета Европе. Конвенција, којом се Суд оснива и која објашњава начин његовог функционисања, садржи листу права и гарантија које признаје свака држава чланица.

 

ШТА РАДИ ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА?

 
Суд примењује Европску конвенцију о људским правима. Његов задатак је да обезбеди да државе чланице поштују права и гарантије које су дате Конвенцијом. Он то спроводи кроз разматрање представки (апликација, тужби) поднетих од стране појединаца или понекад, држава. Када се установи да је држава чланица прекршила једно или више права и гарантија, Суд доноси пресуду. Пресуде су обавезујуће: држава на коју се пресуда односи је у обавези да делује у складу са њом.

 

КАДА СЕ МОЖЕТЕ ОБРАТИТИ ЕВРОПСКОМ СУДУ ЗА ЉУДСКА ПРАВА?

 
Можете поднети представку Суду ако сматрате да сте лично и директно били жртва кршења права гарантованих Конвенцијом или њеним Протоколима. Повреда права мора бити учињена од стране земље потписнице Конвенције.

 

КОЈА ПРАВА СУ ЗАГАРАНТОВАНА КОНВЕНЦИЈОМ И ЊЕНИМ ПРОТОКОЛИМА?

 
Конвенција гарантује, појединачно:

  • право на живот;
  • право на правично суђење у грађанским и кривичним поступцима;
  • право на слободу и безбедност личности;
  • право на слободу изражавања;
  • право на слободу мисли, савести и вероисповести;
  • право на слободу удруживања;
  • право на слободу окупљања;
  • право на ефикасан правни лек;
  • право на мирно уживање имовине;
  • право на слободне изборе

 

ШТА КОНВЕНЦИЈА И ЊЕНИ ПРОТОКОЛИ ЗАБРАЊУЈУ?

 
Конвенција забрањује, појединачно:

  • мучење и нечовечно или понижавајуће поступање и кажњавање;
  • ропство или ропски положај и принудан рад;
  • дискриминацију у уживању права и слобода загарантованих Конвенцијом;
  • протеривање сопствених држављана од стране државе или спречавање њиховог уласка у земљу;
  • колективно протеривање странаца;

 

КОЈИ СЕ УСЛОВИ ОДНОСЕ НА ВАС ЛИЧНО?

 

  • Морате бити непосредно и лично жртва наводног кршења једног од права гарантованих Конвенцијом. Не можете подносити генералне притужбе на закон или поступак, нпр. ако их сматрате неправедним; нити се можете жалити у име других лица (осим ако су јасно идентификована а Ви сте њихов званични представник).
  • Кршење права мора бити почињено ²у надлежности² – од стране једне од држава које обавезује Конвенција, што обично значи унутар њене територије. Не морате бити држављанин неке од држава чланица Савета Европе.
  • Можете бити појединац или правно лице попут предузећа или удружења.

 

ДА ЛИ ПОСТОЈЕ НЕКИ УСЛОВИ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПРЕДСТАВКЕ, А ОДНОСЕ СЕ НА НАЦИОНАЛНЕ СУДОВЕ?

 

  • Да. Морате искористити сваки правни лек унутар државе који би могао да помогне у обештећењу у предмету поводом којег подносите представку
    (ово обично значи обраћање надлежном суду, уз подношење жалбе, односно жалбе вишем суду до правоснажне судске одлуке, као и подношење уставне жалбе Уставном суду Републике Србије. Рок за уставну жалбу је 30 дана од правоснажности).
  • Није довољно само употребити правне лекове. Током поступка пред националним судовима, такође, морате истаћи ваше примедбе на поштовање Конвенције (оне које наводно представљају кршење Конвенције).
  • Имате само шест месеци да од дана доношења коначне пресуде у домаћем правосуђу (генерално гледано, пресуда највишег суда) поднесете представку. Након тог периода ваша представка не може бити прихваћена од стране Суда.

 

ПРОТИВ КОГА МОЖЕТЕ УЛОЖИТИ ПРЕДСТАВКУ?

 

  • Против једне или више држава потписница Конвенције која(е) је (су), по Вашем мишљењу (кроз једно или више дела или пропуста) директно утицала(е) на Вас и кршила(е) Европску конвенцију о људским правима.
  • Поступак или поступци на које се жалите морају бити предузети од стране једне или више јавних власти у држави које се жалба тиче (нпр. суд или административна управа).
  • Суд не може разматрати представке против физичких лица или приватних институција, као што су приватне компаније.

 

ШТА МОЖЕ БИТИ ПРЕДМЕТ ПРЕДСТАВКЕ?

 
Ваша представка се мора односити на једно од права загарантованих Европском конвенцијом о људским правима. Наводно кршење подразумева широк спектар могућих ситуација: мучење и понижавајуће поступање са затвореницима; незаконитост хапшења; недостаке у грађанским и кривичним поступцима; дискриминацију у примени права; права родитеља; непоштовање приватног и породичног живота, дома и преписке; ограничење у изражавању мишљења или саопштавања или примања информација; кршење слободе учешћа на окупљањима или демонстрацијама; истеривање или изручивање; одузимање имовине и експропријација.

 

КАКО СЕ ПОДНОСИ ПРЕДСТАВКА СУДУ?

 
Представка се подноси слањем писма Суду, давањем јасних информација које се односе на представку или попуњавањем формулара за подношење представке и слањем на следећу адресу
 
The Registrar
European Court of Human Rights
Council of Europe
F-67075 Strasbourg Cedex
 

  • Представку можете писати на једном од званичних језика Суда (енглеском или француском) или на званичном језику једне од земаља које су ратификовале Конвенцију, што значи и на српском.
  • Ако поднесете представку факсом, документацију морате послати и поштом.
  • Немојте долазити лично у Стразбур да износите Ваш случај усмено. Ваш случај неће бити брже размотрен нити ћете добити правни савет.
  • Можете бити замољени од стране Секретаријата суда – Регистра за додатна документа, информације или објашњења која се односе на Вашу жалбу.
  • Формулар за подношење представке треба попунити пажљиво и читко и послати Суду. Он мора да садржи:
  • кратак резиме везан за чињенице и жалбе;
  • индикације о томе која права из Конвенције су кршена;
  • правне лекове које сте већ употребили;
  • фотокопије пресуда које су већ донете по Вашем случају од стране државних институција (ова документа Вам неће бити враћена тако да треба слати само фотокопије);
  • Ваш потпис као подносиоца представке или потпис Вашег заступника.
  • Ако не желите да Ваш идентитет буде обелодањен, морате о томе одмах обавестити Суд, износећи разлоге за то. Одлуку о томе да ли ће Ваша молба бити усвојена доноси председник Суда.
  • У овој фази поступка не треба да Вас представља адвокат. Ако ипак желите да поднесете представку Суду преко заступника, морате послати пуномоћје за њега/њу да поступа у Ваше име.
  • Правна помоћ се препоручује и најчешће захтева од момента када је представка прослеђена Влади државе чланице на одговор. Савет Европе је усвојио шему новчане надокнаде за правну помоћ за подносиоце представки који немају довољно средстава да сами плате заступника. Ваш заступник може бити адвокат с правом бављења адвокатуром у једној од земаља чланица Савета Европе и с боравиштем на територији једне од њих, или свако друго лице уз одобрење председника већа.

 

КОЈИ СУ ГЛАВНИ КОРАЦИ У ПОСТУПКУ?

 

  • Ваш случај ће бити размотрен бесплатно.
  • Ви ћете морати да сносите само Ваше трошкове (попут дневнице адвоката или трошкове везане за истраживање или преписку).
  • Након што сте предали представку, можете се обратити за правну помоћ. Правна помоћ се не одобрава аутоматски и новац се не добија одмах, већ у каснијим стадијумима поступка.
  • Поступак се води писаним путем. Стога, обично нема саслушања и о пресуди донетој од стране Суда бићете писмено обавештени.

 

КАКО ТЕЧЕ ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ?

 

  • Суд прво мора да размотри да ли је Ваша представка прихватљива. Ово значи да случај мора испунити горе наведене услове који су предвиђени Конвенцијом. Ако услови нису испуњени, Ваша представка ће бити одбијена. Ако сте поднели неколико представки, Суд може једну или више прогласити прихватљивим и остале одбити. О питању прихватљивости одлучује одбор од троје судија једногласном одлуком. Ако о прихватљивости не одлучи одбор или ако није сагласан, о прихватљивости и суштини појединачних представки одлучује веће од седам судија.
  • Ако је једна или више Ваших представки проглашена неприхватљивим, та одлука је коначна и не може се променити.
  • Ако је једна или више ваших представки проглашена прихватљивим, Суд ће подстаћи стране (Ви и држава) да дођу до пријатељског поравнања. Обе стране ће бити позване да дођу до споразума којим ће решити случај. Ако нема поравнања, Суд ће разматрати случај у меритуму (суштина спора) и одлучити да ли је дошло до кршења Конвенције или не.

 

КОЛИКО ТРАЈЕ ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ У СТРАЗБУРУ?

 
Са повећањем броја земаља које су ратификовале Конвенцију, нарочито од 1990. године, као и са бољом информисаношћу људи о њиховим правима, број предмета се драстично увећао. Пред Судом се, 31. децембра 2006. године, налазило скоро 90 000 предмета. Само у 2006. години пристигло је више од 50 000 нових представки.
Имајући у виду тренутни обим посла и количину пристиглих случајева, можда ћете чекати и до годину дана пре него што Суд почне прву фазу разматрања Ваше представке. Неке представке могу бити сматране хитним и бити приоритетне, посебно ако је подносилац представке физички угрожен.
 

ШТА МОЖЕТЕ ДОБИТИ ОВИМ ПОСТУПКОМ?

Ако Суд утврди да је дошло до кршења одредби Конвенције, можете добити ²правично задовољење², одређену количину новца као надокнаду за штету која Вам је нанета. Такође, Суд може тражити да се предузму одређене индивидуалне мере (као на пример, поновно отварање предмета у случају неправичног поступка, уништавања информација добијених повредом права на приватност или поништења одлуке о депортацији) или опште мере(као на пример, промене у законодавству или у судској пракси) које су неопходне како би држава испунила обавезе које произилазе из пресуде.
Суд такође може затражити од тужене државе да Вам надокнади трошкове које сте имали у процесу презентације Вашег случаја. Ако Суд утврди да није било кршења Конвенције, нећете морати да сносите никакве додатне трошкове (као на пример трошкове остварене од стране тужене државе).
 
Napomena:
 

  • Суд није у могућности да мења домаће пресуде нити националне законе.
  • Извршење пресуде није у надлежности Суда. Изрицањем пресуде она прелази у надлежност Комитета министара* Савета Европе, који има задатак да надгледа извршење пресуде и исплату надокнаде.

 

НА КОМ ЈЕЗИКУ СЕ ОДВИЈА ПОСТУПАК?

 
Поступак пред Судом се одвија на једном од званичних језика Суда (енглески или француски), сем ако председник већа не одобри наставак употребе службеног језика на којем сте поднели представку.
 

КО ЗАСТУПА ДРЖАВУ ПРЕД СУДОМ?

 
Сваку државу у поступцима пред Судом у Стразбуру представља њен државни агент (државни заступник), коме могу помагати адвокати и саветници.
 

ПРИВРЕМЕНА МЕРА?

 

  • Веће или председник већа, може, на захтев странке или другог заинтересованог лица, или по сопственом нахођењу, одредити привремене мере, за које сматра да их треба
  • Захтеви за привремене мере на основу члана 39 Статута Суда односе се на хитне случајеве, најчешће на питања екстрадиције и депортације.

 

КОЛИКО ТРАЈЕ ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ У СТРАЗБУРУ?

 
Са повећањем броја земаља које су ратификовале Конвенцију, нарочито од 1990. године, као и са бољом информисаношћу људи о њиховим правима, број предмета се драстично увећао. Пред Судом се, 31. децембра 2006. године, налазило скоро 90 000 предмета. Само у 2006. години пристигло је више од 50 000 нових представки.
Имајући у виду тренутни обим посла и количину пристиглих случајева, можда ћете чекати и до годину дана пре него што Суд почне прву фазу разматрања Ваше представке. Неке представке могу бити сматране хитним и бити приоритетне, посебно ако је подносилац представке физички угрожен.
 

ШТА МОЖЕТЕ ДОБИТИ ОВИМ ПОСТУПКОМ?

 
Ако Суд утврди да је дошло до кршења одредби Конвенције, можете добити ²правично задовољење², одређену количину новца као надокнаду за штету која Вам је нанета. Такође, Суд може тражити да се предузму одређене индивидуалне мере (као на пример, поновно отварање предмета у случају неправичног поступка, уништавања информација добијених повредом права на приватност или поништења одлуке о депортацији) или опште мере(као на пример, промене у законодавству или у судској пракси) које су неопходне како би држава испунила обавезе које произилазе из пресуде.
Суд такође може затражити од тужене државе да Вам надокнади трошкове које сте имали у процесу презентације Вашег случаја. Ако Суд утврди да није било кршења Конвенције, нећете морати да сносите никакве додатне трошкове (као на пример трошкове остварене од стране тужене државе).
 
Напомена:
 
Суд није у могућности да мења домаће пресуде нити националне законе.
Извршење пресуде није у надлежности Суда. Изрицањем пресуде она прелази у надлежност Комитета министара* Савета Европе, који има задатак да надгледа извршење пресуде и исплату надокнаде.
 

ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ ПРЕИСПИТИВАЊЕ ПРЕСУДЕ?

 
Преиспитивање пресуде Европског суда за људска права је могуће, ако се открије чињеница која по својој природи може да има одлучујући утицај и која није била позната странци, нити се може претпоставити да јој је била позната у тренутку изрицања пресуде. Странка може, у року од шест месеци од када је сазнала за ту чињеницу, захтевати да Суд преиспита пресуду.
 

ГДЕ МОЖЕТЕ ВИДЕТИ ДРУГЕ, ВЕЋ ДОНЕТЕ ПРЕСУДЕ?

 
Све пресуде су јавне и доступне на интернету, у бази ХУДОЦ: http://www.echr.coe.int.
 

ДА ЛИ ОДЛУКЕ СУДА ИМАЈУ УТИЦАЈ НА ЗАКОНОДАВСТВО ЗЕМЉЕ ЧЛАНИЦЕ?

 
Да. Више држава је предузело законске мере као последицу пресуде у складу с Конвенцијом:
Аустрија је модификовала значајне одељке свог закона о кривичном поступку, и своја упутства о поступању са затвореницима у болницама, као и цео систем хонорара за правну помоћ;
Белгија је усвојила допуне закона о скитницама и донела мере за субвенционирање школа на француском језику у фламанској области. Белгија је такође променила свој грађански законик да би дала једнака права брачној и ванбрачној деци;
Данска је усвојила допуне закона о старатељству над ванбрачном децом;
Француска је усвојила закон о прислушкивању телефона;
Грчка је усвојила допуне закона о лишавању слободе пре суђења;
Италија је у свој закон о кривичном поступку усвојен 1988. укључила одредбе којима присуство адвоката одбране постаје обавезно у судским поступцима, укључујучи и жалбе касационом суду;
Холандија је усвојила допуне војног кривичног закона и закона о лишавању слободе душевних болесника;
Шведска је усвојила допуне закона о обавезном верском образовању;
Швајцарска је потпуно ревидирала организацију свог судства и кривични поступак у примени на федералну армију и усвојила допуне грађанског законика у погледу лишавања слободе у поправним центрима;
Уједињено краљевство је законом забранило телесно кажњавање у државним школама.
 

ШТА ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА НИЈЕ У МОГУЋНОСТИ ДА ОБЕЗБЕДИ?

 
Суд није ожалбени према националним судовима; не ради поновна саслушања, не поништава нити мења пресуде.
 

  • Суд неће директно посредовати у Ваше име са органима државе на коју се жалите.
  • Суд Вам неће доделити или платити адвоката који ће саставити Вашу представку.
  • Не можете поднети представку на кршење било којих других правних инструмената осим на кршење Европске конвенције о људским правима, као што је Универзална декларација о људским правима или Пакт о грађанским и политичким правима. Не треба помешати, на пример Европски суд за људска права и Европски суд правде ЕУ са седиштем у Луксембургу.
  • Суд Вам не може давати информације о прописима који су на снази у држави против које су упућене Ваше жалбе.

 
Додатне информације које се односе на Европски суд за људска права можете наћи на интернет страници: www.echr.coe.int
 
Европски суд за људска права можете контактирати слањем електронске поште на адресу: webmaster@echr.coe.int

slider
slider
slider
slider